Trema kao svakodnevni izazov

Trema kao svakodnevni izazov

Počevši od sedme godine života trema neretko postaje jedan od sastavnih delova naših života i samim tim izazov sa kojim moramo da naučimo da se suočavamo. Zašto baš 7. godina? Tada većina dece kreće u školu i dobija prve ocene, ili počinje aktivno da se bavi nekim sportom. Eto prve prilike za tremu!

U narednim redovima biće reči o tome kako trema nastaje, koji tipovi ličnosti su joj posebno skloni, šta je pozitivna trema, kako se boriti sa negativnom tremom, koja je uloga lokusa kontrole i kako naša motivacija u učenju utiče na razvoj treme i kako se boriti sa istom.

Trema podrazumeva određeni stepen napetosti, tenzije i zabrinutosti pred situacije u kojima treba da pokažemo svoje sposobnosti i znanja. Trema se može razviti kao uvertira pred čitav niz životnih test situacija – kontrolne zadatke, usmeno odgovaranje, vozačke ispite, javne nastupe, upoznavanje porodice partnera i slično. Samim tim trema nas prati od početka školovanja, preko izgradnje karijere, može se reći do kraja života.

Ona se različito ispoljava i ima čitav spektar posledica ne samo kod različitih individua već zavisi i od konkretne situacije u kojoj se osoba nalazi. Često ćemo je prepoznati po ubrzanom lupanju srca, pojačanom znojenju, drhtavici, mucanju i slično. Trema će nas nekad sasvim blokirati, pa ćemo reći stao mi je mozak a nekad će nam se samo činiti da će do toga doći. Važno je da svako prepozna kod sebe koje su tipične situacije koje izazivaju tremu, kako se ona ispoljava i koje su najčešće posledice, to jest kolika je njihova težina.

Što nam je važnije koji će biti ishod određene test situacije, to jest kako ćemo se pokazati, veće su šanse da nas uhvati trema. Ako nam nije mnogo značajno trema će nas najverovatnije zaobići.

Što se tiče vremena koje smo utrošili za pripremu za određenu test situaciju ono nije dobar prediktor treme. Mnogi ljudi smatraju da je trema uglavnom izazvana osećajem osobe da se nije dovoljno dugo spremala. Ipak, neretko ćete čuti da je neko utrošio izuzetno mnogo vremena na pripremu i svejedno ima tremu. O čemu je onda reč? Značajna količina vremena koju je neko utrošio na pripremu pokazuje da mu je veoma stalo do ishoda. Osim toga, ako bi se desio kiks to bi bila prava šteta jer je utrošeno mnogo dragocenog vremena. Samim tim trema ulazi na velika vrata.

Osim toga, često se veruje da su tremi podložnije osobe koje se uglavnom ne pokažu dobro u određenim test situacijama, dakle pod uticajem negativnog prethodnog iskustva. Ni to nije tačno. Neretko se dešava da izuzetno uspešni učenici i studenti imaju konstantnu tremu pred ispite iako su svesni da uglavnom dobro prolaze. Šta leži iza ovog paradoksa? Nedovoljno razvijeno samopouzdanje, ekstrinzička motivisanost ili spoljašnji lokus kontrole.

Kad je u pitanju samopouzdanje jasno je zašto su samouverene osobe manje sklone tremi. Ekstrinzička motivacija ima zanimljivu ulogu u ovoj problematici. Definicija motivacije za učenje je da je ona pokretačka snaga u nama, tendencija ljudi da akademska znanja vide kao smislena i korisna. Motivacija za učenje izražava se kroz učeničko viđenje školovanja i obrazovanja kao relevatnog za sopstvene ciljeve i interesovanja i doživljaja sebe kao odgovornog za sopstvena postignuća i razvijenu samoregulaciju u procesu učenja. Osobe kod kojih je izraženija ekstrinzička ili spoljašnja motivacija prvenstveno motivišu pohvale, nagrade, uopšteno spoljašnja priznanja a ređe samo sticanje znanja. Oni će retko reći da učenje nije merilo znanja i zadržati samopouzdanje uprkos lošijem postignuću. Što je osoba više ekstrinzički motivisana biće izloženija tremi.

Lokus kontrole može biti spoljašnji i unutrašnji. Ljudi s unutrašnjim lokusom kontrole veruju da su odgovorni za događaje koji im se dešavaju, dok oni sa spoljašnjim lokusom smatraju da ne mogu uticati na takozvanu„sopstvenu sudbinu“. Osoba kojoj spoljašnji događaji, drugi ljudi ili situacije mogu lako da naruše sliku o sebi, ima spoljašnji lokus kontrole. Njeno samopoštovanje, njena ideja o sopstvenoj vrednosti, meri se ocenama drugih ljudi. Takve osobe sklonije su tremi.

Pored vrste motivisanosti, lokusa kontrole i samouverenosti postoji čitav niz osobina i stanja koje čine ljude sklonim tremi. Neke od njih su niska tolerancija na frustraciju, perfekcionizam, impulsivnost, anksioznost, izražena potreba za dokazivanjem, nerealna očekivanja, pogrešna uverenja i slično.

Kako trema može da bude pozitivna? Ako nas trema podstiče na dodatno učenja i utvrđivanje gradiva a ne dovodi do blokade u ispoljavanju znanja u test situacijama, to jest ako uspevamo da je kontrolišemo onda se trema može nazvati pozitivnom.

Što se tiče nošenja sa negativnom tremom postoji mnogo načina kako joj stati na put ali je najvažnije da svaka indivodua koja kod sebe prepozna ovaj problem nađe rešenje koje joj najviše odgovara. Neka od oružja za borbu protiv treme su:
1. Spremite se što bolje. Ponovite gradivo i po nekoliko puta. Ako nemate dovoljno vremena ponovite one delove koje slabije znate što više puta.
2. Postavite realistične ciljeve. Naučite da procenite sopstvenu brzinu učenja i način ispoljavanja znanja u datim situacijama i u odnosu na to organizujte pripremu.
3. Ovladajte tehnikama opuštanja. Bilo da je u pitanju joga ili meditacija, muzika ili vežbe disanja-otkrijte šta vama lično pomaže.
4. Setite se situacija u kojima ste postigli uspeh. Što ne bi i sada bilo isto?
5. Okrenite se samopohvalama. Pohvalite sebe tokom učenja! Pozitivne afirmacije imaju značajno dejstvo i kad dolaze od samog sebe.
6. Dajte sebi oduška. Veoma je važno kako organizujete pauze. Prenatrpavanje informacijama samo će pojačati vašu tremu.
7. Istražujte i vežbajte tehnike učenja. Nađite tehnike učenja i pamćenja koje vam najviše odgovaraju.
8. Raspitajte se kod starijih kako su prošli u određenoj test situaciji koja vas očekuje. Možda se brinete bez razloga. Ipak,uzmite ove informacije sa rezervom.
9. Obavezno se naspavajte. Dobar san je veoma važan faktor savladavanja treme, jer ukoliko ste nenaspavani osećaćete se nesigurnije u svakom smislu.
10. Obucite ono u čemu se osećate prijatno i samouvereno. Pokazano je da ovo utiče pozitivno na ishod test situacje. Naravno ne zaboravite da ta odevna kombinacija mora biti adekvatna vremenskim prilikama, mestu događaja i samoj test situaciji.

Ukoliko vas trema zaista ograničava u učenju i ispoljavanju znanja slobodno se obratite porodici i prijateljima za savet. Možete razgovarati i sa psihologom/psihoterapeutom. To nije sramota. Sramota je ne raditi na sebi. Uverite sebe da je trema pobediva!

Ostavi komentar