12 naučno dokazanih znakova da ste zaljubljeni

12 naučno dokazanih znakova da ste zaljubljeni

Istraživači su otkrili da se mozak zaljubljene osobe umnogome razlikuje od mozga osobe koja nije zaljubljena, kao i od mozga one osobe koja je u posvećenoj, ljubavnoj vezi. Studije Helen Fišer, vodećeg eksperta u oblasti bioloških osnova ljubavi, otkrile su da je mozak u fazi zaljubljenosti (koja traje određeni vremenski period) sasvim jedinstven i da postoji 12 jasnih znakova koji na to ukazuju.

1. Isključivost

Kada si zaljubljen počinješ da misliš kako je tvoj partner jedinstven. Ovom uverenju pridruženo je i ono da si apsolutno nesposoban da razviješ romantična osećanja prema nekom drugom. Fišerova i njene kolege ovu “jednostranost” mozga objašnjavaju povećanim lučenjem dopamina, hormona koji hemijski reguliše našu pažnju i fokus.

2. Idealizacija

Ljudi koji su istinski zaljubljeni usmereni su samo na pozitivne kvalitete svog partnera, dok njegove/njene mane zanemaruju. Pored toga, oni su fokusirani na trivijalne događaje i objekte koji ih podsećaju na dragu osobu, sanjare o tim slatkim, malim trenucima i po ceo dan prebiraju po lepim uspomenama. Ova fokusirana pažnja je razultat viših nivoa centralnog dopamina, ali takođe i porasta norepinefrina, koji je zadužen za uvećanje memorije u prisustvu novih stimulusa.

3. Zavisnost

Kao što je poznato, zaljubljenost često vodi emocionalnoj i fiziološkoj nestabilnosti. Osoba balansira između radosti, euforije, neispavanosti, povećane energije, gubitka apetita, ubrzanog disanja, lupanja srca, podrhtavanja, kao i anksioznosti, panike i osećanja očaja ako je veza makar minimalno ugrožena. Može se povući paralela između ovih promena raspoloženja i ponašanja zavisnika od supstanci. I zaista, kada zaljubljenoj osobi prikazuješ slike njegovog/njenog partnera to draži iste regije mozga koje bivaju aktivirane i kada zavisnik uzme supstancu. Biti zaljubljen, istraživači kažu, i jeste forma adikcije.

4. Patnja koja zbližava

Prolaženje kroz neku nedaću sa partnerom je ono što intenzivira povezanost. Dopamin takođe može biti odgovoran i za ovu reakciju, jer istraživanja pokazuju da kada je nagrada odložena, ovaj hormon čini da neuroni srednje moždane regije postanu daleko produktivniji.

5. Opsesivnost

Prema Fišerovoj, zaljubljeni ljudi troše skoro 85% svog budnog vremena na razmišljanje o dragoj osobi. Intruzivno razmišljanje, kako je nazvana ova forma opsesivnog ponašanja, može biti posledica smanjenog nivoa serotonina u mozgu (što je već detektovano kao odgovorno za pojavu opsesivnog ponašanja).

6. Želja da se stalno bude zajedno

Zaljubljeni ljudi gotovo po pravilu ispoljavaju emocionalnu zavisnost od njihove veze, što uključuje posesivnost, ljubomoru, strah od odbijanja, separacionu anksioznost, itd. Na primer, Fišerova i saradnici su proučavali mozgove ljudi koji gledaju fotografije na kojima je neko odbijen od strane voljenog partnera i otkrili na snimcima magnetnom rezonancom da su pri tome aktivirane brojne moždane regije. Jedna od ovih regija je ista ona koja je aktivirana kod ljudi koji žude za kokainom. Autori zaključuju da je strah od odbijanja toliko jak kod zaljubljenih ljudi, da oni preduzimaju sva moguća opsesivna ponašanja, na način na koji to rade kokainski zavisnici kada žele da se domognu kokaina.

7. Želja da se ostane večno zajedno

Zaljubljene osobe žude za emotivnim ujedinjenjem koje će potrajati zauvek. Čuveni neurolog Lusi Braun ovu vrstu žudnje izjednačava sa najosnovnijim ljudskim potrebama, i kaže da je ona toliko jaka kao što je potreba za vodom. Braun zbog toga navodi kako su romantična osećanja, kao što je zaljubljenost, deo našeg mehanizma opstanka. Romantičnu ljubav ona čak smatra jednom od glavnih reproduktivnih strategija čovečanstva.

8. Požrtvovanost

Kada si zaljubljen generalno osećaš duboku empatiju prema voljenom biću, do mere da njegov/njen bol doživljavaš kao vlastiti. A ovo se povratno odražava na spremnost da za tu osobu žrtvujemo apsolutno sve.

9. Prilagođavanje partneru

Kod zaljubljivanja je zapažena tendencija da se reorganizuju dnevni prioriteti i/ili promeni oblačenje, maniri, vrednosti i navike, kako bi se bolje uklopili sa onima koje ima partner. Iako je ovo često tačno, Fišerova ukazuje na to da najbolje izglede ipak imamo ako smo svoji. Ovu izjavu potkrepljuje istraživanjem na osnovu koga je zaključeno da ljude jako često privlači njihov opozit, tačnije opozitni hemijski procesi u mozgu. Na primer, ljude testosteronskog tipa (koji su visoko analitični, kompetitivni i emocionalno povučeni) često privlače ljudi sa visokim nivoom oksitocina i estrogena (a ovo su empatične, brinujuće, poverljive, prosocijalne i introspektivne individue).

10. Seks

Emotivno ujedinjenje jeste važno za zaljubljene ljude, ali je seksualno sjedinjenje ipak prioritet. Istraživanja pokazuju da se 64% ljudi (oba pola) slaže sa izjavom da je seks najvažniji element jedne veze.

11. Odsustvo kontrole

Fišerova daje podatak da većina ljudi koji su zaljubljeni smatraju kako njihova strast nije pod njihovom kontrolom. Psiholog Doroti Tenov potvrđuje ove nalaze. Na uzorku od 400 muškaraca i žena koji su popunjavali upitnik o romantičnoj ljubavi, ona je zaključila kako većina subjekata svoje stanje zaljubljenosti definiše kao nešto nehotično, iracionalno, van njihove kontrole, kao da su bespomoćni po pitanju toga kako se osećaju. Ovo se prilično dobro uklapa u teoriju Fišerove, po kojoj je zaljubljenost stvar instikta, biologije, ili još preciznije hemijskih procesa u mozgu.

12. Blizina spram distance

Istraživači navode kako faza zaljubljenosti ima svoj početak i kraj. Nakon nje nastupa faza vezivanja ili pak rastanak. Međutim, interesantno je da neurobiolozi poput Fišerove tvrde kako će zaljubljenost dvoje ljudi duže potrajati ukoliko postoje fizičke ili socijalne barijere u njihovom viđanju. Što znači da veza na daljinu može da produži fazu zaljubljenosti. Ovo je naravno opet u vezi sa zasićenjem receptora u mozgu.

Ostavi komentar