Anksioznost se smatra najčešćom psihičkom smetnjom današnjice koja se javlja u svim životnim dobima.Veoma je nezahvalno dati univerzalnu definiciju anksioznosti, jer set simptoma varira od osobe do osobe. Uglavnom je opisuju kao “slobodno lebdeći strah”, odnosno kao intenzivnu uznemirenost i zabrinutost, propraćenu mnogobrojnim telesnim simptomima. Ono što je zajednička karakteristika je odsustvo konkretne pretnje ili opasnosti. Dakle, čini se kao da je anksiozna osoba veoma preplašena i to bez jasnog povoda. Čitava strepnja projektovana je u budućnost – osoba strahuje da će se nešto loše dogoditi i stalno je u iščekivanju negativnog ishoda.

Sa druge strane imamo trudnoću, stanje koje samo po sebi unosi dozu nemira i neizvesnosti. Svaka buduća mama, ma koliko bila fizički zdrava i psihički stabilna osoba, u ovoj novonastaloj situaciji ima u glavi brojna pitanja: da li će dete biti rođeno zdravo, da li će trudnoća proći u redu, kakav će mi biti porođaj, da li ću biti dobra mama, kako ću se snaći?… Kako vidimo, i ova pitanja su upravljena ka budućnosti i strepeća po karakteru.

Osmotrimo sada kombinaciju anksioznog poremećaja i trudnoće! Svako bi pomislio da će anksiozna osoba sva ova pitanja o nastajanju novog života još više intenzivirati i dovesti do nivoa katastrofe. Promene u hormonskom statusu koje trudnoća po pravilu izaziva, mogu samo dodatno pospešiti razdražljivost. Kada anksiozna žena pokuša samo da zamisli sebe u drugom stanju, sva ta pitanja počinju da se pretvaraju u seriju negativnih proročanstava: Sigurno ću imati težak porođaj! Šta ako bebi bude nešto falilo?! Ovo moje stanje će sigurno uticati na plod; pobaciću! Ne mogu ja sve to da iznesem! Kakva ću tek majka biti, ni o sebi ne znam da vodim računa, a kamoli o detetu!, itd. Pa ipak, biološki sat otkucava, žena želi da se ostvari u ulozi majke, za nju je ovo možda zadobijanje novog smisla u životu. Šta raditi? Dilema je ogromna!

Zato je sasvim opravdano i korisno postaviti sledeća pitanja:

Odluka: Da li žena koja pati od anksioznosti treba da zatrudni ili da sačeka?

Zdravlje deteta: Da li je anksioznost štetna po razvoj ploda?

Zdravlje majke: Da li će se u trudnoći simptomi anksioznosti dodatno pojačati?

Tretman: Da li je dozvoljeno koristiti anksiolitike u trudnoći i kako oni utiču na plod?

Odluka: Da li žena koja pati od anksioznosti treba da zatrudni ili da sačeka?

Statistike pokazuju da su žene dvostruko češće anksiozne nego muškarci i to posebno u razdoblju između 20-e i 40-e godine. Dakle, u razdoblju namenjenom majčinstvu. Da priča bude još komplikovanija, procenjeno je da kod žena anksioznost (čak i kada je tretirana) dosta duže traje nego kod muškaraca (WHO –  World Health Organization). Što znači da ako žena čeka da se srede simptomi može prekoračiti vreme plodnosti i ostati bez potomstva.

Ono što je najbolja preporuka jeste ne donositi ovakvu odluku ishitreno i bez prethodne konsultacije sa svojim ginekologom i psihijatrom. Ukoliko stručna lica ustanove da su anksiozni simptomi koje žena oseća niskog do srednjeg intenziteta i ukoliko su pod kontrolom, verovatno će dati preporuku da se ovakva odluka dalje ne odlaže. U suprotnom, žena bi se morala raspitati na koji način da svoje stanje dovede do očekivanog kriterijuma za majčinstvo. I u prvom i u drugom slučaju, savetuje se da žena koja planira trudnoću otpočne redovan psihoterapijski proces, kako bi bila pod nadzorom stručnjaka koji će biti u stanju da prati svaku nadolazeću fazu. On će je opskrbiti svim potrebnim tehnikama za samoumirenje i raditi na otklanjanju negativnih uverenja.

Zdravlje deteta: Da li je anksioznost štetna po razvoj ploda?

Pregledom relevatnih inostranih istraživanja o uticaju anksioznosti na zdravlje bebe mogu se izdvojiti 4 grupe problema:

1. Biološki problemi – pronađeno je da majčina anksioznost može uticati na dužinu bebe po porodu, u smislu da je prosečna dužina bebe anksioznih majki manja; što se tiče telesne težine novorođenčeta, studije daju oprečne rezultate. Takođe, moguće je da se javi prevremeni porođaj usled anksioznosti visokog stepena.
2. Mentalni problemi – utvrđeno je da je visoka anksioznost majke tokom trudnoće u značajnoj povezanosti sa mentalnim poremećajima, emocionalnim problemima, smanjenom koncentracijom i hiperaktivnošću deteta, zatim sa zastojem u kognitivnom razvoju deteta (kortizol i androgeni koji povećavaju nivo anksioznosti majke ostavljaju traga na razvoj jezika, sposobnost klasifikacije sadržaja i uzrokuju govorne probleme posebno kod ženske dece). Pojedine studije navode da ekstremno visok nivo anksioznosti majke može voditi shizofreniji i disleksiji u kasnijem razvoju deteta.
3. Bihejvioralni problemi – Rezultati pokazuju da netretirana visoka anksioznost majke tokom trudnoće može izazvati prolongirano plakanje novorođenčeta, psihomotorni nemir i razdražljivost; na kasnijem uzrastu zapažene su ekstremnije reakcije deteta na stresne životne događaje (smanjena frustraciona tolerancija); takođe, zapažena je slabija interakcija majka-dete. Bebe anksioznih majki češće iritiraju jaki zvuci, nervozne su i strašljive.
4. Medicinski problemi – Studije pokazuju da su deca anksioznih majki češće bolešljiva i najčešće imaju probleme sa respiratornim organima (astma, plitko disanje), kožna oboljenja (osipe), bolesti vezane za endokrini sistem i bolesti srca u odraslom dobu.

Ipak, sve navedene nalaze treba uzeti sa rezervom, jer oni nisu univerzalno pravilo već mogući rizici. Ovakvi rizici postoje i kada je u pitanju psihološki zdrava trudnica. Važno je zato ići na redovne preglede i ispratiti trudnoću u svakom stadijumu, kao i konsultovati psihijatra ukoliko se primeti porast u intenzitetu anksioznih simptoma.

Zdravlje majke: Da li će se u trudnoći simptomi anksioznosti dodatno pojačati?

Što se tiče zdravlja same majke, mišljenja su podeljena. Neki smatraju da će hormonske promene koje se neizostavno javljaju tokom trudnoće dodatno produbiti anksiozne simptome u vidu još veće razdražljivosti, manjeg kapaciteta da se nosi sa stresnim događajima, povećane zabrinutosti za sopstveni i život bebe.

Trudnoća je sama po sebi stresogeni i neizvestan događaj, koji i kod majki koje nisu od toga patile ranije može izazvati anksioznost. Nikako ne možemo predvideti da li će nas trudnoća uvesti u anksioznost. Međutim, važno je razlikovati konstruktivnu zabrinutost koju pokazuju sve majke, od patološke koja se manifestuje preteranom brigom i stalnim iščekivanjem negativnog ishoda. Zato je važno izbeći samodijagnostikovanje i prepustiti ovo stručnjaku.

Sa druge strane, postoje i zastupnici mišljenja da će se anksiozni simptomi smanjiti tokom trudnoće, jer posteljica ploda luči zaštitne enzime koji majku pripremaju da se nosi sa “drugim” stanjem i svim propratnim trzavicama.

Najvažniji zaključak je da niži do umereni nivo anksioznosti neće ostaviti loše posledice po život i zdravlje kako majke, tako i deteta! Tek ekstremno visok nivo nosi sa sobom opisane rizike. Zato je važno ako se anksiozna žena odluči za ovakav korak da redovno prati i kontroliše svoje stanje.

Tretman: Da li je dozvoljeno koristiti anksiolitike u trudnoći i kako oni utiču na plod?

Mnoge anksiozne žene koje planiraju trudnoću s razlogom se pitaju da li mogu nastaviti svoju terapiju anksioliticima, kao i da li je mogu uvesti tokom trudnoće ako se stanje pokaže naročito teškim. Za sada, ne postoji nijedno istraživanje koje nedvosmileno potvrđuje da anksiolitici nemaju negativne posledice po razvoj ploda.

Dakle, opšta je preporuka da trudnica ne uvodi ovakve lekove, kao i da ako ih je uzimala pre trudnoće, pokuša uz konsultaciju psihijatra da ih postepeno izbaci iz upotrebe. Nema te dovoljno male doze leka koja neće štetiti. Pored toga, generalni stav je da su anksiolitici privremeno i zaobilazno rešenje koje ne otklanja uzrok anksioznosti.

Ono što je ohrabrujuće, jeste da žena u toku trudnoće može ojačati svoje emocionalne kapacitete i postati upornija, jer su sada u igri dva života za koja se treba boriti. Ukoliko se sa anksioznošću bori godinama, ona je verovatno već stekla brojne strategije i veštine samoumirenja, koje će joj biti od koristi i kada se radi o trudnoći. Trudnoća kod žene aktivira i razvija upravo te sposobnosti aktivnog suočavanja sa problemom, umesto pasivnog zaobilaženja.

Zaključak: Nijedan od 4 ponuđena odgovora nije definitivan, jer je svaka anksiozna žena slučaj za sebe, kao što je i svaka trudnoća jedno posve lično iskustvo. Zato, ne donosite zaključke samostalno, već prepustite to stručnom licu. Najbolja opcija je da to stručno lice bude uključeno od početka do kraja procesa, dakle od donošenja odluke pa sve do realizacije – donošenja malog bića na svet.