Virtuelno lečenje kompleksa

Virtuelno lečenje kompleksa

Termin “virtuelno lečenje kompleksa” može se primeniti na mnoge oblasti u okviru društvenih mreža. Ljudi raznim postupcima mogu lečiti svoje komplekse. Međutim, ovde bih se fokusirala na samo jednu oblast, gde se lečenje kompleksa manifestuje zauzimanjem funkcije admina u nekoj fejsbuk grupi (čast izuzecima!).

Svi mi smo, u eri virtuelne komunikacije, članovi neke ili više fejsbuk grupa. Njihov koncept je takav da su formirane oko neke specifične teme, npr. Ljubitelji lova, i stoga okupljaju na jednom mestu ljude koji dele ovo interesovanje. Ali, to ne znači da su ti ljudi istomišljenici i po svim drugim osnovama. Štaviše, i u pogledu ovog zajedničkog interesovanja, trebalo bi da mogu da imaju različite stavove. Uzmimo da ste u grupi “Pas, čovekov najbolji prijatelj”. U toj grupi su, razume se, ljudi koji vole pse. Ti ljudi se razlikuju po tome što neki vole i mačke, drugi ne, neki vole sve životinje, neki ne. Takođe, ti ljudi se razlikuju i po tome šta podrazumevaju pod “voleti psa”. Za nekoga to znači da pas sme sa nama da spava u krevetu, za nekoga da to nipošto ne sme da radi; neko svoju ljubav prema psu ispoljava time što mu s ljubavlju kuva prirodnu hranu, a neko tako što mu kupuje najelitniju gotovu hranu obogaćenu svim neophodnim vitaminima, itd. Ovakva grupa trebalo bi da bude otvorena u pogledu razmene iskustva i tolerantna prema različitim stavovima.

Uglavnom je u samom opisu grupe i naznačeno šta su pravila grupe, šta se sme, a šta ne sme raditi; gotovo po pravilu zabranjeno je vređanje, omalovažavanje, postavljanje postova neprimerenih vrsti grupe, reklamiranje i slično. Uloga admina je da oformi grupu, da joj naziv, odobri članstvo, reguliše odnose u grupi, opomene kršenje prava, sankcioniše tj. isključi člana ako se neprimereno vlada, cenzuriše sadržaje (što uključuje i to da određuje šta će biti profilna slika, šta pozadinska/cover slika i ostali statusi).

Sve prilično liči na malu radnu organizaciju. Baš sve. I tu imamo direktora, zatim njegovog zamenika (što je u fejsbuk grupi dodatni admin ili moderator), direktor određuje naziv svoje firme, šta je njena primarna delatnost, postavlja pravila i uvodi sankcije, određuje izgled radne organizacije/prostor, zapošljava i daje otkaze.

E sad, sve bi bilo lepo kada bi se funkcija admina zadržala samo na tome. Kao član brojnih fejsbuk grupa, svedok sam tome da admini u svojoj ulozi postaju pravi diktatori u malom. Osim svega što njihova pozicija nalaže, oni su u stanju da iz grupe isključuju, odnosno daju otkaze, svakome ko se i milimetarski ne slaže sa njihovim stavom. Na sceni je sveopšta autokratija iliti samovolja vladara. Njegovi stavovi moraju se apsolutno poštovati i ne daj Bože da se neko usprotivi adminovom autoritetu. Ako on kao direktor “firme” Pas, čovekov najbolji prijatelj, svog psa hrani gotovom hranom, to je zakon i svako ko mu se nađe na putu zagovaranjem prirodne hrane, biće izbačen, čak i bez obrazloženja. Štaviše, obrazloženja će često biti data i to u formi agresije, vređanja i omalovažavanja “buntovnog” člana. U formi svega onoga što je pravilnikom grupe zabranjeno. Dakle, on kao vlast sme  da krši pravila koja je sam postavio. Sve je tako logično. I sve, bar iz moje perspektive, deluje jako tužno.

Taj stvarni direktor, jedne stvarne firme, iako je užasno ako reaguje kao što je gore navedeno, bar ima elementarnu osnovu za to. Osmislio je i razradio koncept svog biznisa, uložio dosta energije i finansija u njegovo pokretanje, bavio se selekcijom kadrova, ima određene papire (stepen obrazovanja) za bavljenje tom delatnošću. A admin, naš moderni direktor? Seo je jednog dana ispred svog računara, smislio da će oformiti grupu koja se bavi muzikom, iskliktao par puta bez materijalne nadoknade za to i oleee – grupa radi u punom jeku. Ljudi se sami skljupljaju ili ih on klikom poziva; njegovo uređenje prostora svodi se na izbor dve sličice koje takođe ne koštaju i ima svu moć ovog sveta da iskonstruiše sistem pravila, kao i slobodu da ih potom obilato krši.

A šta je taj admin van ekrana, je li on direktor u realnom životu, ima li iza sebe uspešnu firmu? Otkud mu ideja da ne smem da stavim neku rock pesmu u grupi Muzika, samo zato što on preferira narodnu? Koje on komplekse ovde leči? Paaa, verovatno te što izvan ovog virtuelnog sveta nema ama baš nikakav autoritet – ni kao šef, ni kao roditelj, ni kao nečiji partner. Ovde je po prvi put zadobio osećaj moći! I baš kao u čuvenom Zimbardovom eksperimentu gde su ljudima dodeljene sa jedne strane uloge zatvorenika, a sa druge zatvorskih stražara, oni koji osete moć ili bilo kakav oblik nadležnosti, učiniće sve da ga zadrže. Najčešće, postaće surovi, agresivni i istresaće sve svoje komplekse “maloga čoveka” na nedužne ljude. Jer, sada to konačno mogu!

One Comment
  1. Slika i prilika grupa poput ‘Ateisti Srbije’, zagovornici prava svih onih koji su pravoverni ateisti.

Ostavi komentar