Fenomen saosećajnog zamora

Fenomen saosećajnog zamora

Ako ste ikada osetili da više brinete za druge nego za sebe, ovo je tekst za vas!

Saosećajni zamor je stanje emocionalne, mentalne i/ili fizičke iscrpljenosti, koje nastaje zbog kontinuirane izloženosti tuđoj patnji. U početku, osoba je sposobna da održava ulogu pomagača i da se brine o licima koja su pretrpela različite forme trauma, ali kako vreme odmiče dolazi do opšte otupelosti za situaciju, distanciranosti i odsustva empatije za žrtvu.

Fenomen saosećajnog zamora je isprva opisan kod profesionalnih pomagača (lekara, medicinskih sestara, socijalnih radnika, defektologa, psihoterapeuta), gde predstavlja reakciju izgaranja koja se još zove zamenska ili sekundarna traumatizacija. Ne treba je mešati sa sindromom izgaranja (burnout), jer se on javlja kao posledica rada pod pritiskom, rada u visokozahtevnom okruženju, gde osoba “puca” pred naletom obaveza i odgovornosti. Burnout ne uključuje traumu, koja je sastavni element saosećajnog zamora. Takođe, njihova podloga je drugačija. U pozadini burnout-a je stres i visoki zahtevi, a u pozadini saosećajnog zamora je osećaj krivice koji se javlja kao posledica uverenja da smo mogli učiniti više za žrtvu.

Dosta kasnije, primećeno je da se saosećajni zamor može javiti i kod ljudi koji nisu profesionalni pomagači. Dakle, i sasvim obični ljudi koji preterano brinu za druge, koji stavljaju tuđe potrebe ispred svojih i u stanju su da zanemare sopstvene, čija je danonoćna preokupacija da pomognu onima koji su u nevolji, koji su u konstantnoj i ekstremnoj tenziji povodom tuđih problema, mogu dospeti u stanje saosećajnog zamora. Pružanje ovakve, neformalne vrste pomoći, svima i u svakoj situaciji, na duže staze takođe može voditi fatalnom ishodu.

Šta su znaci saosećajnog zamora?

Prvi jasni pokazatelji da je došlo do saosećajnog zamora su:

  • okrivljavanje drugih, poricanje i konstantne žalbe kako vam je dosta svega
  • nezdrava ekspresija emocija i oslabljen kapacitet da se bude u emocionalnom kontaktu sa sadržajem koji druga osoba iznosi
  • odsustvo saosećanja i strpljenja za druge, averzija prema tuđim žalbama
  • osećaj bespomoćnosti, preplavljenosti i gubitka svrhe
  • česta ljutnja, razdražljivost i anksioznost
  • poremećaj sna (insomnija, isprekidan san, košmarni snovi)
  • konstantni umor
  • mučnina
  • glavobolje
  • izolacija
  • loša higijena
  • kompulsivno ponašanje (kao što je prejedanje, kockanje, ekscesivno vežbanje, itd.)
  • apatija
  • preokupacija problemom
  • teškoće sa koncentracijom
  • nesvestica
  • zloupotreba supstanci (alkohola, sedativa, antidepresiva)

Koji ljudi su pod rizikom?

Neće svaka osoba osetiti simptome saosećajnog zamora. On je rezervisan upravo za one osobe koje tuđe potrebe stavljaju ispred svojih u većini situacija i neograničeno dugo vremena. Ljudi koji postavljaju prioritete, koji uspostavljaju jasnije granice u odnosima, koji prave diskriminaciju u tome kada, kome i kolika je pomoć potrebna, nisu kandidati za saosećajni zamor.

Najveći izgledi da se saosećajni zamor razvije su kod osoba čija je sržna uloga oslonjena na ideju pomaganja. Dakle, ako osoba doživljava da je njena životna misija da pomogne svakome, jer se iza toga krije ideja da će tako sebe validirati kao dobroga čoveka, ona će se nadljudskim naporima truditi da svakome, ama baš svakome bude na usluzi. Takvu osobu je moguće pozvati i upola noći i ona će se stvoriti u sekundi. Paradoksalno, uvek će imati ideju da nije dovoljno učinila, da je mogla još. Ako učini za nekoga 99 stvari, a jednu ne uspe, omalovažiće svoj celokupni projekat i suočiće se sa preplavljujućom krivicom. I najmanja stvar dovoljna je da se oseti lošim čovekom.

Očigledno je koliko su kriterijumi prenapregnuti i kako je veoma lako doživeti invalidaciju. Tako će, ova osoba koja je resurs za sve i na koju svi mogu “okačiti” svoje potrebe, zbog serije subjektivno doživljenih neuspeha, otići u svoj ekstrem, odnosno emocionalnu otupelost.

Šta nam je činiti?

Zbog sve učestalijih žalbi na fenomen saosećajnog zamora, kreiran je ABC Program Prevencije.

A (Awareness) – Svesnost

Svesnost se odnosi na poznavanje i otkrivanje simptoma saosećajnog zamora. Sa ovim pokazateljima bi trebalo da je upoznata šira okolina, a ne samo osoba koja nesebično pomaže, kako bi joj na vreme signalizirali da je u problemu. Najvažnije je biti stalno u kontaktu sa sopstvenim emocionalnim doživljavanjem i primetiti očigledne fluktuacije i smene u emocionalnom reagovanju.

B (Balance) – Balans

Ključ prevencije i prevazilaženja saosećajnog zamora je u vođenju uravnoteženog života. Najvažniji aspekt ovoga je vežbanje brige o sebi, kako ne bi bila zanemarena nauštrb brige o drugima. Ljudi koji vole da pomažu su neretko toliko zaokupljeni podmirivanjem tuđih potreba da vlastite i ne konstatuju. A suština je u tome da i pomagači moraju biti emotivno, psihički i fizički zdravi, kako bi uopšte bili od koristi ljudima u nevolji. Upravo zato je važan balans. On se postiže konstantnim podsećanjem da i mi imamo svoje potrebe koje traže zadovoljenje, pa je u tom smislu važno pronaći trenutke u kojima možemo namenski uživati samo za sebe. Da bi kvalitetno i dugoročnije igrao svoju ulogu, pomagač treba da živi u skladu sa sopstvenim vrednostima i prioritetima. Ovakva uloga zahteva pozitivan stav, samopouzdanje, smisao za humor, radoznalost, a ove stvari se moraju negovati.

C (Connections) – Veze

Baš kao što osoba u nevolji zahteva sistem podrške, tako je i osobi pomagaču potrebna podrška. Da bi se saosećajni zamor držao na distanci, potrebno je izgraditi sistem podrške koja će nam pomoći da na adekvatan način ventiliramo svoje emocije, kao i da budemo u kontaktu sa sopstvenim bićem. Odluka da se nekome ko prolazi kroz tešku životnu fazu pomogne (npr. ko je preživeo gubitak ili smrt voljene osobe, ko je na odvikavanju od heroina, ko je žrtva zlostavljanja, itd.) zahteva veliku odgovornost i brojna odricanja. Stoga, da bi osoba adekvatno vršila ovu funkciju, mora pre svega voditi zdrav i uravnotežen život, život u kome i sama može na nekoga da se osloni.

Ako vaše razmene nemaju reciprocitet i osoba ste koja samo pruža, a ne ume da primi pomoć, u riziku ste da vas kad-tad oprhva saosećajni zamor. Razmislite o tome!

2 Comments

Ostavi komentar