Kako na vreme razotkriti ulazak deteta u svet droge

Kako na vreme razotkriti ulazak deteta u svet droge

Definisanje osnovnih pojmova

Definicija zavisnosti: stanje u kome organizam funkcioniše normalno samo u prisustvu supstance; kada se supstanca ukloni nastaje fizička uznemirenost.

Definicija tolerancije: stanje u kome organizam više ne raeguje na supstancu; potrebna je veća doza supstance ili jača supstanca da bi se postigao isti efekat.

Kriterijumi za zavisnost od supstance po ICD-10 klasifikaciji

Da bi se utvrdila zavisnost, tri ili više ovih kriterijuma moraju biti prisutni u poslednjih godinu dana:
1. jaka želja ili osećaj neodoljive žudnje da se uzme supstanca;
2. teškoće u kontrolisanju zavisničkog ponašanja, u smislu početka, završetka ili učestalosti uzimanja;
3. stanje fiziološke patnje kad je smanjena ili prekinuta upotreba supstance, što se vidi iz karakterističnog apstinencijalnog sindroma; ili upotreba supstance da bi se izbegao ili olakšao apstinencijalni sindrom;
4. prisustvo tolerancije; povećanje doze da bi se dobio efekat kakav je bio pre sa manjom dozom
5. progresivno zanemarivanje svih drugih zadovoljstava ili interesovanja zbog upotrebe supstance, potrebno je više vremena za nabavku ili uzimanje supstance ili je produženo vreme oporavka od iste;
6. istrajavanje na upotrebi supstance uprkos vidljivim znacima štetnih posledica, kao što su oštećenje jetre kod alkoholičara; depresija ili smetnje u kognitivnom funkcionisanju takođe su posledice upotrebe supstance.
* treći i četvrti kriterijum su biološki, ostala 4 kriterijuma obuhvataju elemente kognicije i teže ih je meriti

Psihološki pristup u izučavanju maloletničke narkomanije

1. Osnovni nivo diferencijacije

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci se prema psihološkom pristupu označava kao poremećaj u ponašanju, tačnije kao onaj deo kontinuuma poremećaja ponašanja koji obuhvata relativno blage poremećaje, tzv. predelinkventna ponašanja.

Postoje osobe koje pri prvoj upotrebi supstance ne dožive senzaciju koju su očekivali, a koju su im opisivali prijatelji, ili koje čak dožive averzivne efekte. Da bi se razvila zavisnost, neophodan je korak više, odnosno da osoba to učini ponovo. Repetitivnost radnje je onaj kriterijum koji može da odredi dalju sudbinu pojedinca. U tom smislu se maloletnička narkomanija može posmatrati u svetlu dva modaliteta, i to kao:
1) kratkotrajno, vremenski ograničeno, tj. prolazno eksperimentisanje sa supstancom, i
2) kontinuirano, progresivno konzumiranje supstance koje vodi razvoju poremećaja u ponašanju, tačnije poremećaju zavisnosti

Izuzev repetitivnosti kao kriterijuma za razgraničenje ova dva modaliteta, u literaturi se navode i dodatni kriterijumi diferencijacije:

  • hronicitet datog ponašanja
  • ozbiljnost pogoršanja
  • rezultat/efekti datog ponašanja

Ukoliko osoba ponavljano uzima drogu, ukoliko konzumiranje supstance traje duži vremenski period, ukoliko je takvo ponašanje dovelo do značajnih pogoršanja u važnim oblastima funkcionisanja (u školi, kući, sa prijateljima) i ukoliko takvim ponašanjem osoba povređuje druge ili narušava njihovu imovinu, može se smatrati da postoji poremećaj zavisnosti. Ukoliko ovi kriterijumi nisu zadovoljeni reč je o prolaznom eksperimentisanju sa supstancom.

2. Drugi nivo diferencijacije

U literaturi se mogu naći različiti psihološki pristupi koji pokušavaju da ustanove psihološki sadržaj koji je u osnovi strukture ličnosti koja je zavisnik od supstanci.

1) Psihoanaliza izdvaja sledeće karakteristike ličnosti kao presudne u razvoju zavisnosti: slabost ega, privrženost narcisoidnom i pasivnom stanju, oralna zavisnost, princip zadovoljstva, netolerantnost na bol.
Fenichel smatra da takve osobe ne tolerišu nikakvu napetost, ne mogu da podnose bol, razočarenje i patnju, i ne mogu da čekaju. Pokazuju nesposobnost za dublje i trajnije vezivanje sa drugim osobama, i nalaze zadovoljstvo samo u pasivnoj ulozi primalaca.

2) Bihejviorizam kaže da se narkomanija uči, kao i druga ponašanja, u druženju sa narkomanima. Učenje se sprovodi operantnim uslovljavanjem, a potkrepljivači su:
– pozitivni: prihvatanje od grupe vršnjaka koji uzimaju drogu, muzika, jezik, isti otpor prema autoritetu;
– negativni: averzivni aspekti porodičnog života i životnih uslova, averzivna fizička stanja (oslobađanje od fizičke nelagodnosti apstinencijalnih simptoma).

Kraft je na osnovu razmatranja operantnih principa negativnih potkrepljenja ukazivao da je socijalna anksioznost glavni faktor udružen sa ponavljanim uzimanjem droge (onaj ko uzima drogu eliminiše anksioznost, tj. oseća se sigurnije u socijalnim situacijama i lakše se suprotstavlja).

3) Egzistencijalizam tumači da se droga uzima u cilju pronalaženja smisla života, kao pokušaj da se ispuni neprijatno osećanje egzistencijalne praznine – vakuuma. Traganje za drogom je nečujan čovekov vapaj za smislom.

Istraživanja povezanosti crta ličnosti i narkomanije

U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti je u periodu od 2003. do 2006. godine sprovedeno istraživanje na uzorku koga je činilo 600 pacijenata lečenih na klinici. Istraživanje je imalo za cilj analizu ličnosti zavisnika kroz psihološku eksploraciju ličnosti, kako bi se utvrdio tipičan profil ličnosti zavisnika.

Podaci istraživanja ukazuju da ličnost ispitivanih zavisnika najviše karakterišu sledeće dimenzije:

  • niska frustraciona tolerancija (64%)
  • agresivnost, otvoreno ispoljavanje agresije i pasivna agresivnost u vidu oponiranja, tvrdoglavosti, kriticizma (64%)
  • egocentričnost (44%)
  • ambivalentan odnos prema primarnoj porodici (40%)
  • depresivnost, pesimizam, osećanje bespomoćnosti (38%)
  • doživljaj inferiornosti (36%)
  • kriza identiteta (35%)
  • impulsivnost (32%)
  • sklonost simbiotskom vezivanju (32%)
  • inferiornost i nezrelost u heteroseksualnim relacijama (30%)
  • anksioznost (30%)
  • osećanje krivice (25%)
  • emocionalna nestabilnost (23%)
  • problem sa autoritetima (22%)
  • paranoidne interpretacije (19%)
  • visoke aspiracije (17%)
  • većina ima prosečne intelektualne sposobnosti (IQ=99)
  • pseudosocijalizovanost (rezultati govore o sposobnosti konkretnog rezonovanja i poznavanja pravila socijalnog funkcionisanja, ali se ta usvojena znanja praktično ne primenjuju; uočljiva je prividna ili delimična uklopljenost u socijalne interakcije).
  • često se navode sledeće porodične karakteristike: odsutan, hladan i distanciran otac, dominantna ili prezaštitnička majka, nedoslednost u vaspitnim stavovima roditelja ili krajnje permisivan model vaspitanja, sukobi, svađe, neprijateljstvo među roditeljima i nerealni visokopostavljeni zahtevi i očekivanja roditelja.

Najnovija istraživanja fokusirana su na iznalaženje onih osobina ličnosti u detinjstvu koje mogu biti dobar prediktor poremećaja zavisnosti u odraslom dobu. Jedno takvo istraživanje je longitudinalno istraživanje Mofitove i saradnika koja nalazi vezu između nedostatka samokontrole u detinjstvu i poremećaja zloupotrebe supstanci u odraslom dobu. Ispitanici su u ovoj studiji praćeni od svoje treće do 32-e godine i to na različitim stadijumima (sa 3, 5, 7, 9, 11 i 32-e godine) i upotrebom različitih tehnika i mernih instrumenata (opservacije, roditeljski i nastavnički samoizveštaji, kognitivni i motorni zadaci, SES: socio-economic status, WISC-R, itd.)

Rezultati studije pokazuju da su ispitanici koji su imali slabu samokontrolu tokom detinjstva bili u značajno povečanom riziku od poremećaja zavisnosti u odraslom dobu. U zaključku studije, Mofitova i saradnici navode da deca sa slabijom samokontrolom kasnije donose slabe i impulsivne odluke kao adolescenti (npr. da će početi da puše, neplanirano postaju roditelji, napuštaju školu). Autori su pronašli podršku za ideju da donošenje slabih odluka tokom adolescencije posreduje između efekata slabe samokontrole i buduće zloupotrebe supstanci. Verovatno je da se zloupotreba supstanci kod odraslih pojavljuje kao način da se psihološki izađe na kraj sa konfuzijama do kojih su dovele slabe i impulsivne odluke u adolescenciji.

Tipologije zavisnika

U literaturi se mogu naći različite tipologije zavisnika s obzirom na različite kriterijume koji su uzeti u obzir. Tako, jedna grupa autora pravi podelu zavisnika na 4 kategorije, i to na osnovu motiva; te grupe su sledeće:

1. oni koji drogu koriste situaciono ili iz „sasvim racionalnih“ razloga (npr. studenti koji uzimaju neko psihostimulativno sredstvo kako bi bio budan i koncentrisan); takvi pojedinci mogu, ali ne moraju da ispolje psihološku zavisnost
2. „uveseljivači“ – oni koji žele da dožive uzbuđenje na veštački način, drogu uzimaju u grupi posebno okupljenoj radi uživanja u drogama
3. „istraživači“ – oni koji veruju da drogom mogu proširiti svoju svest, te uz pomoć nje tragaju za novim načinima života
4. „kompulsivni konzumenti droge“ – njihove dnevne aktivnosti kreću se uglavnom u okvirima nabavke i uzimanja droge; svi iz ove grupe su psihički i fizički zavisni od droge i u značajnom procentu ispoljavaju abnormalne crte ličnosti

Druga grupa autora pravi podelu zavisnika uzimajući u obzir izbor supstance (izbor supstance direktno je povezan sa efektom droge koji zavisnik želi da izazove:

1. depresori – su droge koje izazivaju sedaciju, a osobe koje ih konzumiraju žele da se relaksiraju i smire
2. stimulansi – droge koje povećavaju doživljaj i aktivnost; ovim zavisnicima je potrebna stimulacija i povećanje doživljaja svemoći
3. halucinogeni – droge koje omogućavaju doživljaj fantazmatskog i nerealnog; zavisnici žele da se prepuste fantaziji i mašti

Razvoj zavisnosti: uzrast, početni motivi i specifičnosti

Kritičan uzrast u kome dolazi do prve konzumacije psihoaktivne supstance je po navodima većine istraživanja uzrast od 12 do 17 godina. Čak više od 65% adolescenata je prvi put konzumiralo drogu na ovom uzrastu. U kategoriji mlađih odraslih, odnosno na uzrastu od 18 do 25 godina, drogu po prvi put konzumira nešto više od 25 %; oko 8% osoba starijih od 25 godina prvi put konzumira drogu; a oko 3% dece je prvi put probalo drogu sa manje od 12 godina.

Početak konzumiranja droge se u više od 95% slučajeva vezuje za konzumaciju marihuane (kao najjeftinije i najdostupnije na tržištu; na sledećem mestu je po učestalosti korišćenja ekstazi (čija je upotreba u poslednjih par godina naglo porasla i vezuje se za pokret rejv i tehno muzike); na trećem mestu je kokain, a zatim i heroin.

Prva faza u razvoju zavisnosti je eksperimentalna faza, tokom koje je glavni motiv za upotrebu droga najčešće radoznalost. Pored radoznalosti, motiv za eksperimentisanje može da bude i težnja ka prolaznim zadovoljstvima, „traženje sreće“, potreba za lakšom komunikacijom, beg od realnosti i problema, konformiranje grupi, pritisak grupe, disfunkcionalna porodica, dosada.

Većina osoba prvi put dolazi u kontakt sa supstancom u okviru svoje vršnjačke grupe. Najveći broj adolescenata pre prvog uzimanja ne zna prave osobine droge, a u okviru društva droga se pozitivno reklamira kroz lažne priče, opuštenost i zabavu. Spremnost za eksperimentisanje daje adolescentu određeni „status“ u grupi. Uvlačenje adolescenta u svet droge ne započinje agresivnim nuđenjem droge, već mnogo suptilnije – prvi put je obično sve besplatno, droga je lako dostupna, a grupa vesela i privlačna.
Socijalne interakcije se ostvaruju na nivou grupe adolescenata istih sklonosti. Grupa adolescenata sklonih eksperimentisanju i zloupotrebi droga ima izvesne specifičnosti kada su u pitanju oblik ponašanja, način odevanja i odnos prema okolini.

Obično su grupe zavisnika neformalne, okupljaju se u školi ili u gradu, nemaju jasnu predstavu šta će raditi, vode neobavezne razgovore o besmislenosti obaveza, o dosadi u školi, slušaju istu muziku, podupiru se identičnim stavovima i imaju osećaj uzajamne bliskosti i razumevanja.

Faktori rizika i faktori zaštite u razvoju zavisnosti od supstanci

1) Faktori rizika:

1. sredinski

  • dostupnost droge
  • siromaštvo
  • društvene promene
  • kultura vršnjaka, trend
  • pogrešna interesovanja
  • kulturne norme stavovi
  • liberalni zakoni o drogama, duvanu i alkoholu

2. individualni

  • genetska predispozicija
  • žrtve nasilja u detinjstvu
  • loš uspeh u školi
  • depresija i suicidalno ponašanje
  • poremećaji ličnosti
  • razorena porodica i zavisnički problemi unutar porodice

2) Zaštitni faktori:

1. sredinski:

  • stabilna ekonomska situacija
  • situaciona kontrola
  • socijalna podrška
  • socijalna integracija
  • pozitivni životni događaji

2. individualni:

  • dobre koping veštine
  • samoefikasnost
  • optimizam
  • percepcija rizika
  • pozitivno ponašanje u zdravstvenom smislu
  • sposobnost opiranja društvenom pritisku

Neutralisanjem rizičnih faktora i povećanjem protektivnih faktora moguće je znatno smanjiti rizik nastanka zavisnosti.

Psihološki instrument za ispitivanje profila ličnosti zavisnika

Inventar temperamenta i karaktera – TCI (Cloninger et al., 1993) je lični izveštaj sačinjen od 240 stavki na koje se odgovara zaokruživanjem tačnog ili netačnog odgovora, a koji je kreiran kako bi se odredile 4 osobine temperamenta:

  • izbegavanje povreda,
  • traganje za novim iskustvima,
  • zavisnost od nagrade, i
  • istrajnost.

Pored toga određuju se i 3 karakterne crte: samousmerenost, saradljivost i samotranscedentnost.

Poređenjem grupa, otkriveno je nekoliko značajnih veza između temperamenta i zavisnosti. Jedan od najdoslednijih zaključaka je da su osobine temperamenta „traganje za novim iskustvom“ (Cloninger et al, 1993) ili „traganje za senzacijama“ (Zuckerman, 1974) na znatno višem nivou kod korisnika droga nego kod onih koji ih ne koriste (Masse, Tremblay, 1997; Cloninger et al, 1981; Malatesta, Sutker, Treiber, 1981). Pojedinci sa visokim skorom na ovoj dimenziji su oni koje lako obuzme dosada i stoga često traže stimulaciju kako bi osetili zadovoljstvo i uzbuđenje. Većina autora se slaže da ove osobine predstavljaju najveći faktor rizika za zavisnost od droga uopšte i povećavaju verovatnoću početnog eksperimentisanja sa drogama (LeBon et al, 2004). Pored višeg nivoa traganja za novim iskustvom zavisnici se nalaze na nižem nivou zavisnosti od nagrade (oni sa niskim nivoom ove dimenzije su društveno odbačeni, izdvojeni pojedinci, koji su neosetljivi na odobravanje ili osudu sredine), u poređenju sa kontrolnom grupom. Ova konfiguracija temperamenta naziva se „asocijalnom“, budući da ovi pojedinci pokazuju impulsivno ponašanje sa malim obzirom ili empatijom prema drugima.

Kada se radi o karakternim crtama, zavisnike odlikuje takav profil u kome je samousmerenost na nižem nivou, a samotranscedentnost na višem nivou, u poređenju sa kontrolnom grupom. Takvi karakterni reziltati odražavaju veću verovatnoću za njihovu sklonost ka maštarenju, fantaziji, nezrelosti.

Prikaz pojedinih ajtema instrumenta JTCI (Junior TCI; ima 108 stavki):

– Umaram se i imam potrebu za odmorom više nego moji vršnjaci.
– Obično mi se druga deca dopadaju, čak i kad se veoma razlikuju od mene.
– Ponekad me sitnice iznerviraju.
– Često ne razumem zašto imam potrebu da postavljam ciljeve i da ih sledim.
– Čak i kad imam dosta novca, radije ga štedim nego da ga trošim na sebe.
– Kada probam nešto novo osećam se neugodno i nervozno.
– Zaista bih želeo da sam pametniji.
– Ne bi mi smetalo da sam sam sve vreme.
– Ne volim da rešavam probleme i slagalice.
– Obično ne završim poslove ako traju dugo.
– Dajem sve od sebe da poštujem pravila.
– Moji prijatelji ne znaju kako se osećam, jer čuvam svoja osećanja samo za sebe.
– Ponekad poželim da mogu da budem šef u kući.
– Mislim da su tužne priče i pesme glupe.
– Kad se osramotim dugo se osećam loše.

Ostavi komentar