Rukovanje predstavlja vid neverbalne komunikacije koji služi da se razmeni poruka pozdravljanja ili otpozdravljanja između dva lica. Ovaj trend datira još iz kamenog doba, kada su ljudi pri susretu dizali dlanove uvis kako bi pokazali da ne drže nikakvo oružje, pa su samim tim raspoloženi za dobronamernu komunikaciju. Tek mnogo kasnije, razvijeni su savremeni oblici rukovanja kakve danas poznajemo.

Iako je jednostrano tumačenje “govora tela” često neproduktivno, prikazi koji slede potkrepljeni su brojnim studijama. Ovde je uočeno kako se rukovanje, kao forma otpočinjanja konverzacije, najčešće ne svodi samo na to. Ono će, u zavisnosti o kom obliku rukovanja se radi, diktirati odnose moći tokom čitavog susreta. Nešto što je naizgled samo banalni čin pozdravljanja, krije iza sebe dosta ozbiljnije reperkusije.

Šta je u pozadini rukovanja?

Kada se dve osobe susretnu prvi put, čin rukovanja će preneti jedan od tri osnovna stila:

Nadmoćni stil: “Ova osoba pokušava da me nadvlada; bilo bi dobro da budem oprezan!”. Nadmoćan stav zauzima ona osoba koja u činu rukovanja zauzima položaj dlana prema dole. Time nameće kontrolu i osigurava submisivan položaj ruke svog sagovornika. U istraživanju kojim je obuhvaćeno 54 iskusna rukovodioca, zapaženo je da je njih 42-oje iniciralo rukovanje i da su pritom koristili nadmoćan stil rukovanja.

Ponizni stil: “Mogu vladati ovom osobom, učiniće sve što želim!”. Suprotno prethodnom, ako primetimo da pri rukovanju osoba postavlja dlan prema gore, to je siguran znak da imamo poniznog sagovornika. I u životinjskom svetu je primećeno da okretanje na leđa i izlaganje trbuha i vrata gazdi, označava poniznost i pokornost ljubimca. Vešti pregovarači nekada namerno koriste ovaj gest kako bi  omogućili sagovorniku osećaj da je kontrola u njegovim rukama. Osećaj da ti je kontrola prepuštena često doprinosi donošenju upravo onakvih odluka kakve je želeo “submisivan” akter komunikacije.

Ravnopravni stil: “Sviđa mi se ova osoba, dobro ćemo se slagati”. Kod ovog stila dlanovi su bočno postavljeni jedan prema drugom.

Sasvim je logično da je nadmoćni stil rukovanja najagresivniji. Takvo rukovanje karakteristično je za agresivnog, nadmoćnog muškarca, jer njegova ukočena ruka s dlanom okrenutim prema dole prisiljava drugu stranu na podređeni položaj (ne ostaje joj druga opcija nego da odgovori sa dlanom okrenutim prema gore i pokaže pokornost).

Kada se rukuju dve osobe nadmoćnog vladanja, odigrava se simbolična borba, jer svaka od njih pokušava da dlan onog drugog okrene u podređeni položaj. Rezultat toga je čelični stisak pri kome oba dlana ostaju u okomitom položaju. Ovaj čvrst stisak simbolika je za rukovanje “pravih muškaraca”.

Postoji jednostavan način da se razoruža osoba koja se nadmoćno rukuje, a to se postiže ugrožavanjem njenog vlastitog prostora. Kako to izgleda? Dok pružate ruku iskoračite levom nogom ka sagovorniku, a zatim priključite desnu nogu levoj, pa okrećući se levom stranom tela ispred druge osobe uđite u njen lični prostor. Ova tehnika dopušta da ojačate svoj položaj, i da istovremeno preuzmete kontrolu ulaskom u intimnu zonu sagovornika. Pošto je ovo dosta zahtevno za izvesti, jer je ruka nadmoćnog sagovornika jako kruta i ukočena, osujećenje se može izvesti i tako što ga uhvatite za ruku sa  gornje strane i zatim protresete.

Dodatni zanimljivi tipovi rukovanja

Rukovanje s obe ruke ili “političarsko” rukovanje –  Zovu ga još i rukovanje u rukavicama, jer implicira manipulaciju od strane osobe koja ga preduzima. Ono je sasvim primereno u situacijama gde se akteri dugo i intimno poznaju, ali ako se sprovodi sa osobom koju prvi put vidimo ili sa suparnikom (npr. među političarima), onda takav stisak umesto poštenja i poverenja izaziva kontraefekat. Preterana bliskost tada se čini licemernom, pa će sagovornik biti na većem oprezu prema namerama inicijatora.

“Mrtva riba” ili mlohavo rukovanje – Posebno je neprijatno kada je ruka hladna i vlažna. Većina ga ljudi povezuje sa nesigurnim i slabim karakterom osobe. Zato ćete ga retko videti kod političara jer ne ide uz imidž ove pozicije.

“Drobljenje zglobova” – je zaštitni znak rukovanja grubijana. Ovakvom agresivnom stilu često je pridružena i “Ukočena ruka”, koja dodatno ima za cilj da sagovornika drži van njegove intimne zone, a čime se takođe pojačava nadmoć. Sagovornik je tad prinuđen da bi dosegao do ukočene ruke da se povije ka napred, pa deluje potčinjeno do krajnosti. Privlačenje druge osobe u vlastiti prostor može sa druge strane značiti da je inicijator nesigurna osoba koja se jedino oseća sigurnom unutar vlastitog prostora.

Korišćenje druge ruke – Kada se potpomaže drugom rukom, inicijator rukovanja želi da prenese utisak iskrene, prisne i osobe od poverenja. U zavisnoti od udaljenosti položaja druge ruke određuje se obim intime. On je veći što je udaljenost druge ruke veća u odnosu na šaku sagovornika. Tako imamo:

• Hvatanje ručnog zgloba (najmanja intima)
• Hvatanje lakta (veća intima)
• Hvatanje za nadlakticu (još veća intima)
• Držanje za rame (najveća intima)

Inicijatorova druga ruka predstavlja upad u usko intimnu zonu druge osobe. Prihvatanje za ručni zglob ili za lakat smatra se primerenim samo među dobrim prijateljima ili rođacima. Prihvatanje za nadlakticu ili rame trebalo bi da koriste samo oni koji osećaju duboku emocionalnu vezu u trenutku rukovanja. Stoga ono izaziva nepoverenje i sumnju sagovornika, ako se javi u konvencionalnijim situacijama.