Koreni emocionalne inteligencije: Slučaj Fineasa Gejdža

Koreni emocionalne inteligencije: Slučaj Fineasa Gejdža

Iako je pojam emocionalne inteligencije (EQ) zvanično ušao u upotrebu tek 80-ih godina prošlog veka, zahvaljujući Golemanu i njegovoj knjizi “Emocionalna inteligencija”, značaj emocionalne inteligencije za svakodnevno funkcionisanje prepoznat je odavno.

Te davne 1848. godine dogodila se čuvena nesreća na železnici, gde je metalna šipka probila jagodičnu kost ispod levog oka i izašla kroz teme nadzorniku Fineasu Gejdžu. Fineas je, za divno čudo preživeo ovu tragediju (i živeo još 12 godina), ali nakon nje više nikada nije bio isti. Do tada, osim kao stručnjaka neviđenog kalibra, opisivali su ga i kao blagog, uravnoteženog čoveka, finog i veoma druželjubivog. Nakon nesreće, ostao je netaknut u pogledu intelekta, mogao je nesmetano kreirati nove projekte, brižljivo praviti nacrte i sasvim racionalno rasuđivati u pogledu poslovnih poduhvata. Međutim, nekada divan čovek, sada je postao nepromišljen, svadljiv, pun izliva besa i bez kontrole nad vlastitim emocijama. Prijatelji i kolege su ga doživljavali kao hodajuću, sirovu emociju, neuračunljivog čoveka koji svakog sekunda može da plane. Takav, nije više mogao da zadrži radno mesto i pored sve svoje ekspertize.

Šta se zapravo dogodilo?

Metalna šipka prošla je tačno kroz prednji mozak (frontalni režanj), tačnije kroz centar zadužen za rasuđivanje o emocijama. Pritom je limbički sistem – mesto za doživljavanje emocija, ostao potpuno netaknut.

Evo kako sve funkcioniše – Sve draži iz spoljašnjeg sveta prvo se registruju putem čula; odatle nervnim putevima stižu do limbičkog sistema gde se doživljava čista, neposredna emocija; zatim se put nastavlja i stiže do prednjeg mozga gde se vrši rasuđivanje, odnosno obrada emocija, koje će na kraju zadobiti neku ekspresiju u našem ponašanju. Bez ove krajnje instance, dakle bez prednjeg mozga, emocija se nekontrolisano ispoljava, bez kočnice, jaka je i neadekvatna, nesocijalizovana, animalistička. Iz tog razloga je Fineas postao konfliktan, agresivan i impulsivan.

Na ovaj način je prvi put shvaćen značaj i uloga koju u našem emocionalnom ispoljavanju igra rasuđivanje, a emocionalna inteligencija opisana je kao proces komunikacije između prednjeg dela mozga (rasuđivanje) i limbičkog sistema (emocionalno doživljavanje).

Ovo ne znači da nam je emocionalna inteligencija biološki data, kao racionalna inteligencija (IQ), već da je ovu biološku datost potrebno vežbati. Svi posedujemo ove centre u mozgu, ali u onoj meri u kojoj se koristimo rasuđivanjem kako bi upravljali svojim emocijama, u toj meri ćemo biti emocionalno inteligentni. Što su kroz iskustvo ove nerve putanje više puta ponovljene, to će one biti jače i biće verovatniji odgovor i u sledećoj situaciji.

U čemu je značaj emocionalne inteligencije?

  • EQ je bolji prediktor sveukupne uspešnosti u životu – postoje ljudi koji imaju jako visok IQ, ali nisu postigli velike rezultate niti su živeli kvalitetno i srećno.
  • EQ je veština koja nam omogućava bolje vladanje sobom, bolje reagovanje u međuljudskim odnosima, pa time utiče na naše zdravlje i raspoloženje.
  • Studije pokazuju da se ljudi sa višim EQ bolje oporavljaju od bolesti, kao i da su generalno ispunjeniji i ne dozvoljavaju da im svaka sitnica pokvari dan.
  • Generalni je utisak da su ljudi sa višim EQ-om uspešniji u poslu, u partnerskim odnosima, u roditeljstvu.

* Fineasovu lobanju i šipku danas možete videti u anatomskom muzeju na Harvardu

Ostavi komentar