~ Erotomanija ~
Gospodo porotnici,
već ste čuli priču, ali želim da je čujete iz mog ugla. Imala sam svega 25 godina kada sam počela da radim za njega kao tek svršena pravnica. Bio je to pravi izazov. Mesto advokata u Komisiji za jednake mogućnosti u zapošljavanju. A na čelu odseka tada već uvaženi sudija Tomas. Bilo je to u vreme njegove kandidature za sudiju Vrhovnog suda u SAD-u. Bila mi je čast biti njegova pomoćnica. Izbori su se bližili, pripreme su bile u toku. Radili smo zajedno, kao tim, sa istim ciljem. Ne želim da me pogrešno shvatite, nisam od onih koji su skloni precenjivanju sebe. Bila sam obična, vredna i pouzdana devojka, ne naročito atraktivna. Ipak, njemu sam bila iz nekog razloga posebno primamljiva. Stalno je imao na moj račun neke seksualne opaske, pravio razne aluzije, uznemiravao me svojim nepristojnim predlozima.
Znam, ne verujete! On je ipak Klarens, Klarens Tomas, čije se ime sa strahopoštovanjem izgovara; iza sebe ima uglednu i neubrljanu karijeru, a ja? Bedna provincijalka reći ćete, koja pokušava da zaboravi svoje nisko poreklo, i čije okrutno srce razjeda zavist. On je tako veliki, a ja sam tako mala. On me ne primećuje, a ja živim za to da me primeti, mislićete. Ali grešite gospodo porotnici! Ponavljam, seksualno me je uznemiravao taj Vaš veliki čovek. Mene, i moje prethodnice. Samo nisu smele da Vam kažu. Mogla bi to da Vam potvrdi i Anđela Rajt, koju je bez ustezanja nagovarao da izađu, pritiskao i ucenjivao. Mogla bi, ali ne sme. Već joj je dao otkaz zbog otpora njegovom autoritetu, pa sada neće da svedoči. I gospođica Sukari, njegov bivši asistent, bi takođe imala šta da kaže na ovu temu, ali isto ćuti. Morate mi verovati, ne smete biti slepi! Ako je neko sudija, donosi i deli pravdu, to automatski ne znači da je apsolutno moralno ispravan.
Osudili ste me za klevetu, za uvredu časti. Mogu samo reći da mi Vas je žao, žao mi je zbog Vašeg slepila… Pitam se iz kojih ste redova izabrani; ko Vas plaća da mislite tako kako mislite?
Poštovana komisijo,
Vama se obraćam jer ste neutralniji. Ne morate da štitite pravosudni esnaf, niste te struke. Ne morate da se držite zajedno i pokrivate. Vi ste lekari, psihijatri, Vi morate biti nepristrasni, neutralni, pošteni! Ovde su me poslali pod optužbom da sam luda, da je reč o čistoj uobrazilji, da sam sve umislila, da je moj bolesni um projektovao ove seksualne intrige. Molim Vas, ne budite i Vi tako naivni kao gospoda porotnici, nemojte nasesti na obmane moćnih, tako Vam Hipokrata prijatelji! Pokušavaju da izvrnu realnost kako se Njegovo ime ne bi ukaljalo, jer bliže se izbori… Sve se to zaista dešavalo. Da, jeste! Bacao je akte po podu kako bih se saginjala a on pario oči! Da, zviždao je zamnom! Da, zvao me je noću i pričao gadosti! Dobila sam otkaz zbog svoje iskrenosti, pa neću li zbog toga još i ludom biti prozvana?! Verujte mojim rečima, iako su izašle iz usta malog čoveka podjednako su teške kao i reči velikog čoveka.
Ni Vi niste ništa bolji! Saslušali me jeste, ali me niste čuli! Gluvi ste za moje vapaje. Samo znate da uručite Vaše dijagnoze, to je sva Vaša mudrost. A kada niste u stanju da pronađete koja dijagnoza nekome odgovara, kadri ste čak i da izmislite novu, kao tu Vašu erotomaniju. Šta je to? Zašto je nema u Vašim priručnicima pre ovog slučaja? Ovo ste smislili, ovo:
Pacijent: Anita Hil
Dg: erotomania – ekstremno redak poremećaj, spada u podtip poremećaja obmanjivanja; uključuje dobro organizovani set obmana, a uz očuvano funkcionisanje u ostalim aspektima života; predominantna tema iluzija vezuje se za ideju obolelog da je osoba, uglavnom visokog statusa, zaljubljena u njega/nju.
Pa kako Vas samo nije sramota! Šarlatani jedni!
Gospodo smrtnici,
Poštovani smrtnici,
Vi, ljudi bez motiva!
Čujte me bar vi, jer ostali nisu hteli ili nisu smeli. Znam da ćete me vi razumeti. Znam da me vi nećete osuditi niti etiketirati. Ja sam vaša pa me u to ime razumite! Ovo nisu moje iluzije, ja nisam izgubila kontakt sa realnošću, ne obmanjujem – ni sebe, niti vas. Seksualno uznemiravanje se zaista dešavalo. Niko nije imun na svoje porive. Imam neki čudan osećaj da shvatate o čemu vam pričam. Da vam je jasno, potpuno. Jedino je u svemu tome tužno što ovo shvataju upravo oni koji ne mogu da mi pomognu. Mada, kada malo bolje razmislim, krajnje je i logično. Razumete me baš vi koji nemate uticaja, vi koji ne možete da sprečite moje linčovanje, vi koji ne možete da skinete ljagu sa moga imena, vi koji ne možete da sporazumno obrišete iz kartona moju novopečenu dijagnozu, vi sasvim obični ljudi!
*Priča je preuzeta iz knjige “Ko je ovde lud?!” Knjigu možete naručiti OVDE