Dragi moji,
želim da ove (za mene novosti) nesebično podelim sa vama. Kada me je pre nekoliko dana telefonom pozvala Jovana Viculin, aktivna članica udruženja Prostor i uputila mi poziv za gostovanje u emisiji Glas nas u etru, nisam imala pojma o čemu je reč. Zato sam se podrobnije informisala o radu i ciljevima ovog udruženja i shvatila da mi je namera da ovakav fenomenalan projekat podržim svim silama, kao i da imam iskrenu želju da za njega čuje što veći broj ljudi. Volela bih da većina vas nije tako neupućena u ova važna zbivanja kao ja (malko me je i sramota budući da se aktivno zalažem za destigmatizaciju osoba sa problemima mentalnog zdravlja), ali za slučaj da neko jeste, neka se upravo ovde informiše o ovom nadasve humanom projektu.
Udruženje Prostor formirano je 2009. godine sa idejom da omogući veću vidljivost i ravnopravnost u društvu osobama sa problemima mentalnog zdravlja. Nekolicina mladih entuzijasta svoj kreativni kapacitet godinama usmerava na rad sa ovim ljudima, kako bi im omogućili kvalitetniji i humaniji život van stigme i vela predrasuda okoline. Njihova misija je da ih kroz brojne aktivnosti (art terapija, psihoterapija, umetničke radionice, ekonomsko osnaživanje, radio, itd.) osnaže i učine punopravnim i jakim članovima društva.
Posebno zanimljiv aspekt njihovog rada odnosi se na kreiranje radio emisije Glas nas u etru, gde je korisnicima psihijatrijskih usluga iz udruženja Duša i Videa, omogućeno da vode radio program na Radiju 202. Ideja nije samonikla, a njihovi uzori za ovo ostvarenje su emisije sličnog karaktera, koje se održavaju na Radio la Colifata iz Buenos Ajresa i Radio Nikosia iz Barselone. Na sličan način osvešćene su i naše kolege iz regiona, pa ovaj tip emisije možemo videti i u Zagrebu, Sarajevu i Banja Luci.
Ovde je osobama sa problemima mentalnog zdravlja data uloga radijskih voditelja i kreatora programa, imaju slobodu da biraju njima značajne teme i da pozivaju drage im goste (do sada su ugostili Marka Šelića – Marčela, Zorana Kesića, Darka Kocjana i druge). Kroz neformalno ćaskanje u trajanju od sat vremena, publika može da stekne uvid u to koliko su nam oni slični po pitanju interesovanja, pogleda na svet, načina razmišljanja, problema koji ih tište, događaja koji ih vesele. Na taj način otvoren je kanal komunikacije koji se zalaže za to da nam postanu bliski i razumljivi kao i bilo koje drugo biće. Ovo je borba protiv njihove stigmatizacije, borba za ravnopravnost, borba za humanost koju moramo da podržimo, ukoliko se zalažemo za osvešćivanje našeg društva!
Iskreno sam počastvovana pozivom i jedva čekam da me ugoste, a tema će biti jako zanimljiva – svako od njih pročitaće priču po izboru iz moje knjige Ko je ovde lud?! i postavljati njemu bitna pitanja… Do sada su je čitali prijatelji, rodbina, kolege i slučajni kupci, ali je ovo za mene najvažnija kritika. Ako se njima dopadne kako sam se za njih u knjizi zauzela, imam razloga za neskriveni ponos i veru u to da radim pravu stvar!
https://www.youtube.com/watch?v=bacZXSml98o
