Kad govorimo o poslovnoj kulturi obično mislimo na način rada i saradnje u poslovnom okruženju. Kako je u pitanju širok pojam, u ovom tekstu pozabaviću se samo razlikama između formalne i neformalne organizacije rada. Većina je čula za Casual Friday. Ideja je da se u firmama u kojima je uveden petkom možete obući manje formalno, opuštenije nego ostalim danima. Casual Friday predstavlja mali korak ka relaksiranju stega formalnosti radnih mesta i začetak modernizacije poslovne kulture.

Ima onih koji gledaju na ovu praksu kao na kopiranje zapada ili postavljaju pitanje zašto je oblačenje toliko važno? Međutim, jeste. Istraživanja su pokazala da se zaposleni osećaju komfornije i samouverenije bez fiksnog koda oblačenja  (u opuštenijoj odeći). Štaviše, produktivniji su i s većim uspehom ostvaruju postavljene zadatke.

O pozitivnoj korelaciji između produktivnosti i neformalnog oblačenja potvrdno govore i zaposleni i rukovodioci. Pored toga, zaposleni koji rade u ovim firmama kolegijalniji su i stvaraju bolje timove sa kolegama sa kojima sarađuju. Istraživanja su takođe pokazala da se u firmama u kojima ne postoji fiksni kod oblačenja uočava viši kvalitet međuljudskih odnosa između nadređenih i podređenih.

Dva zanimljiva istraživanja slične tematike sprovedena su na univerzitetima. Studenti su bili uspešniji u popunjavanu testova znanja kad su bili obučeni u kostime superheroja. Na univerzitetu prirodnih nauka studenti su ostvarili bolje rezultate kada su obukli beli mantil za koji im je rečeno da je doktorski.

Naravno, u svemu treba imati meru, pa se tako i u firmama u kojima je dozvoljen jedanput nedeljno opušten stil oblačenja, obično podrazumevaju, a neretko i propišu granice ležernosti.

Formalnost radnog mesta ogleda se i u izgledu radnog prostora. Tako sve češće vidimo sobe za relaksaciju, i to ne samo u američkim firmama. Te prostorije su obično šarenije od ostalih, imaju ‘lazy begs’, stolove za stoni tenis ili neki drugi mali sport. Neke firme idu i dalje od toga pa kompletan radni prostor organizuju po sličnom principu. U prostoru živih i veselih boja, sa inspirativnim slikama i udobnim nameštajem osećamo se relaksiranije i otporniji smo na stres.

Neki aspekti formalnosti ograničeni su zakonom, recimo godišnji odmori. Obavezan broj slobodnih dana u toku jedne kalendarske godine u Srbiji iznosi 20 radnih dana. Poslodavci imaju mogućnost da taj broj u predviđenim slučajevima povećaju. Veća sloboda pri korišćenju odmora i u smislu broja dana i perioda kad se koristi značajna je iz više razloga: smanjuje rizik sagorevanja na poslu, povećava produktivnost, smanjuje učestalost lažnih bolovanja. Istraživanja su pokazala čak i to da u firmama u kojima postoji veća sloboda po ovom pitanju zaposleni manje koriste slobodne dane.

Sledeći aspekt formalnosti odnosi se na radno vreme. U zapadnim kompanijama sve je prisutniji trend fleksibilnog radnog vremena. To nikako ne znači da možete doći na posao kad želite i isti tako otići. Obično postoji neki raspon sati, od-do, kada se očekuje da zaposleni dođu na posao i da svoje poslovne obaveze organizuju prema potrebama i ličnom tempu. Istraživanja su pokazala da fleksibilno radno vreme pozitvno utiče na produktivnost zaposlenih. Osim toga, zaposleni sa ovakvim radnim vremenom lojalniji su svojoj firmi i teže se odlučuju za promenu posla čak i u stresnim periodima. Ipak, u odnosu na izgled radnog porstora i kod oblačenja, ovaj trend beleži sporiji rast.

Ima i primera kompanija koje su otišle korak dalje i dozvolile recimo dovođenja pasa na posao. Istraživanja su pokazala da čak 70 miliona Amerikanaca smatra da kućni ljubimci na poslu smanjuju stres, a 46 miliona da im društvo životinja pomaže da budu produktivniji.

Imala sam priliku da odmah po završetku mastera dobijem praksu u dve dijametralno suprotne firme po pitanju otvorenosti za nove trendove. U konzervativnoj firmi imali smo vrlo fiksno radno vreme. Postojale su kartice kojima smo se evidentirali po ulasku i izlasku iz zgrade. Za učestala kašnjenja sledilo je smanjenje plate. Što se tiče oblačenja Casual Friday nije postojao ni u obrisima, osim u odelenju marketinga koji je delovao kao zasebna firma. Prostorije za opuštanje nije bilo. Radne prostorije bile su blago obogaćene svetlo zelenim nijansama. O kućnim ljubimcima nije bilo ni reči. Umesto toga na podu ste se mogli saplesti na starinske akten tašne. Tokom radnog vremena retko se čuo smeh, a nisam stekla utisak ni da zaposleni posebno vole svoj posao. Napustila sam tu firmu u vreme otkaza zbog viška radne snage.

U drugoj firmi nije postojalo fiksno radno vreme. Zaposleni su dolazili na posao između 8 i pola 11 ujutru. Nikad nisu odlazili pre 17h. Iako nije bilo strogog kontrolisanja radnih sati zaposleni su neretko ostajali do uveče, a ujutru su se sa zaraznim entuzijazmom bacali na posao. Sve radne prostorije bile su živopismo ukrašene, od boja zidova do slika koje su ih ukrašavale. Postojala je i prostorija za odmor. Psi su bili dozvoljeni! Za kratko vreme koliko sam provela tamo, zaposlene sam doživela kao nekoliko vedrih, entuzijastičnih i predanih timova koji su obožavali svoj posao. I unapređenja su pljuštala u skladu sa poslovnim podvizima.

Poenta modernizacije poslovne kulture nije u slepom praćenju trendova. Ideja je da se zaposleni osećaju dobro u svojoj poziciji, da znaju da su potrebni i da je nadređenima stalo do toga kako se osećaju, kako vide sebe, svoj posao i radno okruženje. Dakle, poruka za menadžere mogla bi da glasi: ne budite tiranini ili vladari iz kamenog doba, ali nemojte ni stavljati povez preko očiju i slepo pratiti najnovije poslovne trendove. Uvek imajte na umu da je uspešan radnik najčešće zadovoljan radnik.

Svi znamo za Google, jednu od najuspešnijih kompanija na svetu koja je pobornik neformalnog radnog okruženja i ležerne atmosfere. Zaposleni u Google-u? Umereno slobodni, odvažno moderni i beskrajno kreativni. Treba li nam bolji pelcer?